Православне светиње у Београду
Црква Светог Кирила и Методија у Јајинцима
Аутор: Јована Лазић, Број 987, Рубрика Духовна ризница Подавалско село Јајинци се први пут помиње у у турском попису Влаха београдске нахије из 1528.године. Сматра се да је назив добило по потурченој породици која је на том простору имала земљу или читлуке, а потиче од неког Јахије или Јаије. Као и већина других села и насеља у турско доба, Јајинци су често били пустошени и расељавани, па касније поново обнављани.
О Јајинцима сазнајемо и из аустријских карата из периода аустријске окупације Београда и северне Србије 1718-1739. године, где је убележено под називом Гагинс или Јатзе, прилагођено немачком изговору. У то доба је село имало 26 кућа и два гробља.
ОСНИВАЊЕ ХРАМА
Почетком 1974. године долази до појачаног насељавања ових простора. Имајући у виду да на потесу од вождовачког храма Св. цара Константина и Јелене па до Белог Потока није било цркве, о. Димитрије Калезић, који је опслуживао тадашње делове Кумодрашке парохије - Јајинце и Раковицу село, још 1988. године затражио је од надлежних установа сагласност за градњу храма у Спомен-парку у Јајинцима. У први мах, Завод за заштиту споменика културе није био расположен да одобри овај пројекат, међутим, имајући у виду значај подизања Спомен-храма као једног комеморативног објекта на месту где се налази заједничка гробница преко осамдесет хиљада родољуба побијених током Другог светског рата, градске власти су нашле слуха и одобриле градњу 1993. године.
Осим тога, изградњом цркве на овој локацији, поред Авалског друма, ефикасније би се изашло у сусрет духовним потребама становника Јајинаца и Раковице села.
Црква је претходних двадесет година вршила спомен жртвама које почивају у јајиначком Спомен парку у цркви Св. Тројице у Кумодражу, а те године када је одобрена градња, Његова Светост Патријарх српски Господин Павле је служио помен на самим хумкама жртава.
ЈАЈИНАЧКЕ ЖРТВЕ
Изградња храма Св. Кирила и Методија заокружује Спомен-парк и комплекс меморијала Јајинци, места највећег српског страдања у новијој историји, после Јасеновца. Током Другог светског рата, немачки нацисти су овде извршили један од највећих геноцида на подручју данашњег Балкана, стрељавши на десетине хиљада жртава. Ово место је првобитно било стрелиште војске Краљевине Југославије, док немачке трупе нису преузеле комплекс и отпочеле серијске и масовне ликвидације Срба, Јевреја и Рома. Довођени су логораши са Сајмишта и Бањичког логора који би проводили ноћ у оближњој бараки, а затим ујутру одвођени на стрељање.
Стравично је било и довођење жртава у камиону званом „душегупка“ у које су људи били затварани на Сајмишту, а затим гушени издувним гасовима мотора преко ауспуха повезаног са задњим делом камиона. По доласку у Јајинце, изручивани су на пољане као кладе. Лешеве су првобитно закопавали у масовне гробнице, да би касније, пред крај рата, нацисти давали налоге осуђеницима да откопавају гробнице и масовно пале лешеве како би заташкали своје крваве трагове.
Стратиште са гробним пољима се налази на 250 метара према југоистоку од олтара Јајиначког храма.
Освећење камена-темељца извршио је Њ. Пр. Епископ хвостански Атанасије (Ракита) 28. маја 2002. године, уз саслуживање више свештеника и ђакона, и у присуству великог броја мештана. А прва литургија је одслужена на храмовну Славу прошле године. Архитектонско решење цркве је коауторско дело академика Бориса Подреке, једног од наших најцењенијих представника постмодернистичке архитектуре у Европи и Америци, и професора Бранислава Митровића. Храм је рађен са највише елемената цркве Богородице Љевишке, и са сигурношћу се може рећи да представља оригинално архитектонско дело, а не само копију српских средњовековних цркава.
Пројекат који је усвојен обухвата и изградњу црквеног здања које ће имати духовно-образовну намену, проносећи тако дух светитеља којима је црква посвећена - поседоваће библиотеку, салу за културне садржаје са кино просторијом, простор за рекреацију деце и др. Од крупнијих радова у храму планира се у скорије време израда иконостаса и живописање цркве.
Црква Светог Кирила и Методија у Јајинцима
Аутор: Јована Лазић, Број 987, Рубрика Духовна ризница Подавалско село Јајинци се први пут помиње у у турском попису Влаха београдске нахије из 1528.године. Сматра се да је назив добило по потурченој породици која је на том простору имала земљу или читлуке, а потиче од неког Јахије или Јаије. Као и већина других села и насеља у турско доба, Јајинци су често били пустошени и расељавани, па касније поново обнављани.
О Јајинцима сазнајемо и из аустријских карата из периода аустријске окупације Београда и северне Србије 1718-1739. године, где је убележено под називом Гагинс или Јатзе, прилагођено немачком изговору. У то доба је село имало 26 кућа и два гробља.
ОСНИВАЊЕ ХРАМА
Почетком 1974. године долази до појачаног насељавања ових простора. Имајући у виду да на потесу од вождовачког храма Св. цара Константина и Јелене па до Белог Потока није било цркве, о. Димитрије Калезић, који је опслуживао тадашње делове Кумодрашке парохије - Јајинце и Раковицу село, још 1988. године затражио је од надлежних установа сагласност за градњу храма у Спомен-парку у Јајинцима. У први мах, Завод за заштиту споменика културе није био расположен да одобри овај пројекат, међутим, имајући у виду значај подизања Спомен-храма као једног комеморативног објекта на месту где се налази заједничка гробница преко осамдесет хиљада родољуба побијених током Другог светског рата, градске власти су нашле слуха и одобриле градњу 1993. године.
Осим тога, изградњом цркве на овој локацији, поред Авалског друма, ефикасније би се изашло у сусрет духовним потребама становника Јајинаца и Раковице села.
Црква је претходних двадесет година вршила спомен жртвама које почивају у јајиначком Спомен парку у цркви Св. Тројице у Кумодражу, а те године када је одобрена градња, Његова Светост Патријарх српски Господин Павле је служио помен на самим хумкама жртава.
ЈАЈИНАЧКЕ ЖРТВЕ
Изградња храма Св. Кирила и Методија заокружује Спомен-парк и комплекс меморијала Јајинци, места највећег српског страдања у новијој историји, после Јасеновца. Током Другог светског рата, немачки нацисти су овде извршили један од највећих геноцида на подручју данашњег Балкана, стрељавши на десетине хиљада жртава. Ово место је првобитно било стрелиште војске Краљевине Југославије, док немачке трупе нису преузеле комплекс и отпочеле серијске и масовне ликвидације Срба, Јевреја и Рома. Довођени су логораши са Сајмишта и Бањичког логора који би проводили ноћ у оближњој бараки, а затим ујутру одвођени на стрељање.
Стравично је било и довођење жртава у камиону званом „душегупка“ у које су људи били затварани на Сајмишту, а затим гушени издувним гасовима мотора преко ауспуха повезаног са задњим делом камиона. По доласку у Јајинце, изручивани су на пољане као кладе. Лешеве су првобитно закопавали у масовне гробнице, да би касније, пред крај рата, нацисти давали налоге осуђеницима да откопавају гробнице и масовно пале лешеве како би заташкали своје крваве трагове.
Стратиште са гробним пољима се налази на 250 метара према југоистоку од олтара Јајиначког храма.
Освећење камена-темељца извршио је Њ. Пр. Епископ хвостански Атанасије (Ракита) 28. маја 2002. године, уз саслуживање више свештеника и ђакона, и у присуству великог броја мештана. А прва литургија је одслужена на храмовну Славу прошле године. Архитектонско решење цркве је коауторско дело академика Бориса Подреке, једног од наших најцењенијих представника постмодернистичке архитектуре у Европи и Америци, и професора Бранислава Митровића. Храм је рађен са највише елемената цркве Богородице Љевишке, и са сигурношћу се може рећи да представља оригинално архитектонско дело, а не само копију српских средњовековних цркава.
Пројекат који је усвојен обухвата и изградњу црквеног здања које ће имати духовно-образовну намену, проносећи тако дух светитеља којима је црква посвећена - поседоваће библиотеку, салу за културне садржаје са кино просторијом, простор за рекреацију деце и др. Од крупнијих радова у храму планира се у скорије време израда иконостаса и живописање цркве.
Нема коментара:
Постави коментар